Velika Božova Pavićević, rođena Vukotić

Velika Božova Pavićević, djevojačko Vukotić

Svoju baku Veliku pamtim kao najvažniju osobu svoga detinjstva. Na uobičajeno pitanje, da li više volim mamu ili tatu, uvek sam odgovarala baku.

Kako su mi otac i majka radili i mnogo bili odsutni, sve vreme sam provodila sa bakom. Ona je mene i moju mlađu sestru Biljanu gajila i vaspitavala. Vodila je računa o našem zdravlju, odevanju, ishrani, učenju. Kako mi je polazak u školu bio veoma naporan, mnogo se trudila da mi pomogne oko učenja. Jedino joj zameram što je zajedno sa mojom učiteljicom bila uporna da me nauči da pišem desnom rukom, iako sam levoruka. Gostoprimno je okupljala i dočekivala naše drugare. U kući je uvek bilo posluženja za njih. Nije samo brinula o nama dvema, već i o našim školskim drugovima. Tako je o jednom našem školskog drugu, koji je imao siromašne i bolesne roditelje, posebno vodila mnogo računa. Jednom prilikom je otišla kod profesorke engleskog i obratila joj se: «Profesorko, dajte mu prijelaznu ocjenu. Njemu ingleški ništa u životu neće trebati. A on je dobar, vredan i pošten dečko.» Kasnije je taj naš drug postao kočničar tramvaja i uvek bi zaustavljao tramvaj kada bi nas video na ulici.

Velika Božova Pavićević, djevojačko Vukotić1

Do god je bila zdrava, pomno je brinula o našem školovanju, prijateljstvima, ljubavima. Od nje sam se naučila poštenju, poštovanju ljudi, urednosti, izvršavanju obaveza...

Velika Božova Pavićević, djevojačko Vukotić2

Kada je poslednjih godina života patila od demencije, znala je samo dva imena: Janko – po svome stricu serdaru Janku Vukotiću i Danka – po meni, svojoj unuci Danici.

Velika Božova Pavićević, djevojačko Vukotić3

Sećanje Velikine unuke Danice Leković Tanasijević.

 

Poslala: Danica Leković Tanasijević