Milica - Mio Pavićević Leković

Milica - Mio Pavićević Leković

Moj brat dugo nije umeo jasno da govori i našu baku Milicu prozvao je Mio. On i ja tako smo je oslovljavali. Mio, a ne bako ili baba. Moj brat od tetke zvao ju je Mimi, kako su je zvale i moje dve sestre od tetke.

Mio ili Mimi nas je držala na okupu, nas petoro dece, svoje unuke od dve ćerke. Ona i naš deda vodili su nas na letovanja, zimovanja... Odgajali su nas. Svakog vikenda Mio je spremala nedeljni ručak. Uvek smo željno iščekivali da vidimo koji je dezert, a moja braća su se nadmetala u tome ko će da pojede više palačinki ili princes-krofni ili urmašica. 

Milica - Mio Pavićević Leković

Mio je mene i moju sestru od tetke naučila da plivamo kada smo imale tri godine. Bile smo prava atrakcija na plaži i ljudi su često prilazili baki i deki da ih opomenu da bez kolutova ulazimo u vodu.

Naučila me je da pletem, ištrikala džempere koje nosim i danas, moje omiljene cipele su poklon od nje i nosim ih i danas, a prošlo je deset godina od kada je otišla.

Milica - Mio Pavićević Leković1

Bez nje naša porodica ne bi bila ovoliko bliska, naše detinjstvo ne bi bilo toliko lepo, toplo i bogato.

Iako kao mala nisam volela svoje ime zato što je uvek bilo često, što sam starija sve mi je draže da su mi ime dali po mojoj baki Mio – Milici.

 

Poslala: Milica Tanasijević