Ljubica Pasinović

Ljubica Pasinović

MAJKA HEROJ

Sedmi dan novembra 1944. godine, u svitanju zore, probudio nas je glas stražara Štaba II čete II dallmatinske brigade: "Druže Mato, bježite, Njemci se iskrcavaju"...

A, tek što smo došli u svoju kuću nakon zatvora i iseljenja, četrdeset dana ranije, poslije ubistva Bogda Matkovića, četničkog vođe, na Raškovom brijegu, u blizini Ljute.

Gotovo goli i bosi pobjegli smo do naših susjeda a onda zajedno, nas 11-toro, sakrili se u napuštenu kuću. Osjetili smo da nam se neko približava.
Моја majka, Ljubica Pasinović, presrela је na vratima vojnike uperenih mašinki. Bacila sa na prvog i prsima zaštitila da ne puca u nas. Italijanski vojnik, zbunjen tim činom, nije razumio što ga moli, ali je vidio suze u njenim očima. Kazao je da budemo mirni, jer ako nas otkriju Njemci, koji su u blizini, neće imati milosti.

Nakon odlaska italijanskih vojnika pobjegli smo, kroz kišu metaka, gornjim putem do puta u Zalaze. Tamo smo ostali do završetka раlјеnја Ljute 21. novembra 1944. Majka je u našim očima ostala heroj.

 

Poslao: Milenko Pasinović