Marija Todorović, rođena Bakočević

Marija Todorović

Marija Todorovic, moja baba, sinonim za moje djetinjstvo…

Kad bih trazila savjet, samo bi rekla: ”Moj sinko, i od boljega si savjeta nego od moga…”

Niko više ne zna tako napravit makarule s mesom, nijedan slatkiš nije tako sladak kao sto je bila feta kruva i šećera. I mrzila sam to rofitano jaje poslije obaveznog i smarajućeg ljetnjeg popodnevnog spavanja, a sad mi nedostaje… Nikad vise jaglaci i ljubicice nisu bili takvi kao tada kad ih je stavljala u kupicu od rakije i slagala na kredencu…Trebala sam više ić na vrelo da donesem onu malu latu freške vode, a ne čekat da mi kaže pa tek onda da idem…Ljubomorno čuvam sve sto mi je sašila i isplela…

Sad me peče savjest sto joj nisam posvećivala vise pažnje, što nisam više pokazivala koliko je volim, mislila sam – ima vremena. Za utjehu mi je što je nas zadnji razgovor bio: ”Baba, znas li koliko te volim?” Sa velikim naporom je prošaputala: ”Znam, jadna, znam.”  Ipak je znala…

Kad podvučem crtu, shvatam da sam naučila samo jedno – ljubav je jedino stanje i osjećanje koje stvara trajnu i realnu moć, sve ostalo je privremeno i povremeno. I da, najveća zabluda sa kojom sam se srela je – ima vremena…

 

Poslala: Sandra Brajac